SUDBINA ZAKONODAVNE INICIJATIVE

naisao: Igor Seke

 Tokom akcije prikupljanja potpisa za ulazak u parlamentarnu proceduru Zakonodavne inicijative o izmenama zakona o Vojsci, koju je sastavio Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), a podrzala celokupna Mreza za prigovor savesti (koja se sastoji od preko 30 nevladinih organizacija) kao i neke parlamentarne i vanparalamentarne politicke partije, prikupljeno je preko 31.000 potpisa punoletnih gradjana i gradjanki ove zemlje. Kao sto ste mogli citati u ranijim brojevima Prigovora, ova Inicjiativa je predlagala odredbe po kojima bi se vojni rok sluzio sedam meseci i po kojima bi se odobravalo sluzenje u civilnoj sluzbi prigovracima savesti, osobama koje iz svojih moralnih, religijskih, filozofskih i drugih razloga savesti ne zele vojnu sluzbu. Civilno sluzenje bi se po ovom predlogu vrsilo u zdravstvenim, opstim spasilackim, organizacijama za rehabilitaciju invalida, i drugim ustanovama koje se bave delatnoscu od opsteg interesa, a trajanje ove sluzbe bi bilo izjednaceno sa trajanjem vojnog roka, kao sto preporucuju Savet Evrope i druge svetske i evropske institucije u koje SRJ tezi da se sto brze ukljuci. Praksa slanja prigovarca savesti na 24-mesecnu sluzbu bez oruzja (dakle ne civilnu sluzbu) u jedinice VJ bila je daleko je ispod standarda evropskih i svetskih institucija, koje su ovakvu duzinu trajanja cak i ove kvazi-civilne sluzbe smatrale vidom kazne za jugoslovenske prigovarace savesti.

Jedino sto se dogodilo je da je posle isteka ovog tromesecnog perioda Inicijativa iz parlamenta bila poslata na razmatranje u Generalstab !? Generali su naravno odbili ovaj predlog (mada ostaje nejasno kako oni mogu da odbiju predlog kada o njemu ne treba da odlucuje Generalstab vec Parlament), a predsednici YUCOM-a Biljani Kovacevic-Vuco poslali pismo sa oznakom "Top secret". Ipak, Inicijativa je, nakon sto su svi rokovi vec davno bili probijeni, najzad dospela pred poslanike ali ne na glasanje vec pred Odbor za zakonodavne inicijative koji je prakticno zbog nepripremljenosti svojih clanova od YUCOM-a zatrazio odlaganje glasanja o ovom predlogu. Naime, radilo se o tome da vecina poslanika zapravo i nije bila upoznata ni sa pojmom prigovora savesti ni sa pojmom civilne sluzbe, ali je "dobar signal" bilo to sto je prvo upoznavanje sa ovim terminima na vecinu njih ostavilo pozitivan utisak. U vec pomenutom Ustavu SRJ stoji da su narodni poslanici duzni glasati po svojoj savesti, a ne po direktivama, valjda zato sto treba da budu odgovorni prvenstveno gradjanima i gradjankama koji su za njih glasali, a tek potom liderima svojih partija, sto u slucaju nase zemlje ocigledno jos nije zazivelo. Tako se desilo da skoro niko nije bio spreman da glasa za ovaj predlog bez prethodnih konsultacija sa vrhom svoje partije, cak iako mu ili joj se predlog veoma svidjao. Zanimljivo je i to da su se predlog, kao i sama ideja civilne sluzbe, posebno dopali predstavnicima bivse vlasti.

Jos tokom akcije prikupljanja potpisa za ulazak Inicjative u parlament Vojska je u javnost pustila informaciju iz koje se dalo zakljuciti da je skracenje vojnog roka na deset meseci vec gotova stvar. Tako smo tokom akcije imali ne male probleme objasniti ljudima da do skracenja vojnog roka uopste nije doslo i da nasa akcija ima itekakvog smisla. Negde sredinom oktobra 2001. godne u javnost je pustena jos jedna "senzacionalna" vest: vojni rok ce biti skracen na devet meseci, bice uvedena prava civilna sluzba za koju ce se moci aplicirati sve do upucenja u jedinicu (ne vise samo pri regrutaciji) ali trajanje takve sluzbe ce biti 18 meseci. Dakle, ponavlja se prica sa duplo duzim trajanjem civilne sluzbe, sto je apsolutno neprihvatljivo i ni u kom slucaju nije adekvatna zamena za vojni rok. A zasto je neophodno da civilna sluzba bude duplo duza od vojne objasnjeno je u novembarskom broju listu "Vojska" zvanicnom glasilu Vojske Jugoslavije: "... regruti koji zahtevaju da budu oslobodjeni od klasicne obuke i naprezanja borave u VJ duplo duze... To je pokusaj da se uspostavi ravno-pravnost medju vojnicima sa aspekta fizickih i drugih naprezanja...". Naglasak je dakle na "naprezanju". I nakon sto se precizno izracunalo koliko u kojoj sluzbi neko napreze, ipak ostaje utisak da je svrha ovakve duzine trajanja civilnog roka pre svega da odbije mlade od opredeljivanja za ovu vrstu sluzbe. U javnosti se, u vezi sa ovim predlogom, najvise spominjala prica o skracenju vojnog roka, verovatno da bi druga resenja iz ovog predloga provukla neprimecena: vojna policija bi imala ovlascenja na nivou latino-americkih diktatura, najmanje plate zaposlenih u VJ bi bile kao tri bruto prosecne plate (sto je oko 4 do 5 neto prosecnih plata), Predsednik i Vrhovni komandant bi mogao da penzionise koga hoce, kada hoce i bez obaveze da se pre toga konsultuje sa bilo kim.

I najzad se prelomilo, 21. decembra 2001. vojni rok je zvanicno skracen na 9 meseci (i to retroaktivno od septembarske klase) a o duzini civilne sluzbe vodjeni su pregovori izmedju YUCOM-a i Savezne vlade. Rezultat ovih pregovora je to da je 18. Januara 2002. u Sluzbenom glasniku SRJ objavljeno da se sluzba bez oruzja skracuje na 13 meseci (nije prosao predlog da se gornja granica sluzenja pomeri na 30 godina, ni da se povecaju ovlascenja vojne policije). Od civilne sluzbe ni traga ni glasa. Iako je YUCOM imao realna ocekivanja da ce se ceo clan iz Zakonodavne inicijative, koji govori o tome u kojim se organizacijama moze vrsiti civilna sluzba, prepisati u novi, izmenjeni zakon o Vojsci Jugoslavije, to se nije desilo. Najgore od svega je sto su svi mediji objavili vest da civilno sluzenje traje 13 meseci i time izazvali konfuziju. Civilna sluzba i sluzba bez oruzja su dve potpuno razlicite stvari. Civilna sluzba podrazumeva potpuni izuzetak iz svih vojnih institucija, pa cak i vojnih bolnica ili vojne industrije. Sluzba bez oruzja je i dalje vojna sluzba, a ne civilna. Ne moze se u isto vreme biti i civil i vojnik. Nedostatak volje da se ova zemlja pocne konacno okretati buducnosti, nedostatak zelje za ozbiljnim i korenitim reformama drzi nas i dalje tu gde jesmo.

Pojam “civilna sluzba” postoji u Ustavu SRJ jos od 1992. godine, ali na to se niko iz vlasti, a posebno vojnih, ne obazire. U novembarskom broju casopisa "Vojska" iznet je podatak da se na prigovor savesti poziva manje od 0,03% regruta. Zasto je onda problem za ovu "sacicu" mladica organizovati pravu civilnu sluzbu, koja ni u kom slucaju ne bi bila manje drustveno korisna od vojne? Kada bi se stvarno organizovala jedna potpuno civilna sluzba kao alternativa vojnoj, koja bi trajala prema vazecim medjunarodnim propisima, siguran sam da bi se u startu taj procenat povecao bar za 100 puta. Ukoliko od nas drzava trazi da joj se “oduzimo” zasto nas onda ne pusti da sami izaberemo na koji nacin cemo taj dug da “oduzimo”. Zasto se stiti proslost a ne stiti buducnost ove zemlje? Prigovaracima savesti se pruza mo-gucnost ili da idu u zatvor ili da odu iz zemlje. To sto se  ljudi koji ne zele da budu nauceni kako da ubijaju pravno smatraju kriminalcima meni dovoljno govori o stanju zemlji u kojoj zivimo. Da bi smo to promenili, pre svega moramo biti svesni da sve sto je licno, mora postati takodje i politicko pitanje.

/ POCETNA / SUDBINA / ZAKON / PARAGRAFI / KNJIGA I SVECE / HRVATSKA / KORAK ISPRED /

/ ISTORIJA PACIFIZMA / AVGANISTAN / 11. SEPTEMBAR / JA, TI, MI... / GRICKAJMO ISTINU /

/ DOMINION SMRTI / DESET MITOVA / VEGETARIJANSKI RECEPTI / P.S. NA INTERNETU /