KORAK ISPRED VOJNIH VLASTI

Napisao: Igor Seke

Slicnosti izmedju Rusije i Srbije ne ogledaju se samo u tome sto obe zemlje insitiraju na tome da su najvaznije naslednice bivsih federacija, vec takodje u velikoj centralizaciji vlasti nasledjenoj upravo iz tih nekadasnjih drzava. Ali, kao sto nije Srbija samo Beograd, tako ni Rusija nije samo Moskva. Mnoge stvari koje Rusiju i Srbiju pokusavaju da pomere sa mrtve tacke desavaju se upravo u "unutrasnjosti" kako se to obicno kaze, a tako je i sa pitanjem prigovora savesti.  Jos jedna stvar u kojoj su Rusija i Srbija slicne je ta sto priznavanje prava na prigovor savesti i alternativnu civilnu sluzbu postoji navedeno u ustavima, ali ne i u vojnim zakonima ove dve zemlje.   


Viktor Gurski, jedan od pokretaca projekta

Niznji Novgorod, udaljen oko 400 km od Moskve je mesto u kome se odigrava nesto sto ni same drzavne, a ni vojne, vlasti Ruske Federacije ne mogu da zaustave - pocela je sa radom alternativna civilna sluzba, koja je u potpunosti zamena za vojni rok. U ovom gradu, kao i u mnogim drugim mestima Rusije postoji veoma velik broj mladih koji ne zele da sluze vojni rok. Oni su sve donedavno samo mogli da se kriju po zemlji, nadajuci se da nece biti uhvaceni i odvedeni u vojni zatvor, i za sve to vreme, naravno, nisu mogli da dobiju pasos i napuste zemlju. Mnogi, medjutim, nisu hteli da se kriju i otvoreno su zahtevali svoje ustavno pravo - civilnu sluzbu. Posli su od jednostavne pravne logike: ukoliko gradjanin ne moze da ostvari svoje pravo zbog toga sto drzava nije u mogucnosti da to pravo sprovede u praksu, tada to je problem drzave, a ne gradjanina. Ne mogu se prava gaziti zato sto drzava ne zeli ili nema vremena da se tim pravima ozbiljno pozabavi. Istovremeno i sama drzava je imala vise stete nego koristi od toga sto zakon o civilnoj sluzbi nije donesen. Postojao je veliki broj upraznjenih radnih mesta, pre svega u bolnicama i socijalnim sluzbama na kojima niko nije hteo da radi pre svega zbog preniskih plata. Zeleci da pomogne svojim sugradjanima koji nece da sluze vojni rok, gradonacelnik ovog skoro dvomilonskog grada Juri Lebelev je doneo odluku da ce se u njihovom gradu, zbog nedostatka zakona o civilnoj sluzbi, direktno primenjivati Ustav Ruske Federacije. "Alternativsiki", kako se u Rusiji sada nazivaju prigovaraci savesti, su pre svega dobili mogucnost da rade u bolnicama, a zatim je jednim istrazivanjem pokazano da postoje cak 1274 slobodna mesta u kojima bi pomoc "alternativsika" bila vise nego dobrodosla: 300 mesta u hitnoj pomoci, 903 mesta u pomoci izgradnje objekata, 50 mesta je bilo u lokalnom ekonomskom projektu "Niznjegorodzemlestroj", 24 u odeljenju socijalne zastite i 47 u odeljenju za zastitu zdravlja. Na nivou opstine su doneseni posebni dokumenti koji su omogucavali legalno sluzenje civilne sluzbe u ovom gradu, a sam gradonacelnik licno je nadzirao razvijanje ovog projekta i dao mu najvise ocene. Jedan od najvaznijih ljudi za pokretanje i sprovodjenje u zivot celog projekta je Viktor Gurski, bivsi vojni psihijatar i hirurg, koji je tokom svog rada u ruskoj vojsci shvatio znacaj prava na licni izbor da li neko zeli da bude deo oruzanih snaga ili ne. Povezujuci mlade "alternativsike" sa gradskim vlastima i trazeci pre svega medjunarodnu podrsku, vise nego pomoc u realizaciji ovog projekta, Viktor Gurski je shvatio da ruska vojska nikada nece dopustiti da se strani novac upotebi za nesto sto bi mlade "odvlacilo" od vojske, ali je isto tako shvatio da su oni od vojske "odvuceni" pre svega zbog svojih licnih stavova i uverenja i naravno politike koju vodi sama vojska, a ne zbog toga sto zele da "slabe borbenu moc Rusije" ili zato sto su "placenici Zapada" i izdajnici. U celu akciju su se ukljucile i Komitet majki vojnika, Mirovna grupa Niznjeg Novgoroda i Drustvo za zastitu ljudskih prava Niznjeg Novgoroda.

Niznjinovgorodski eksperiment", kako su ovu akciju nazvali mediji, doziveo je potpuni uspeh. Iako vojska i dalje pokusava da ubedi javnost da je cilj da se oslabi drzava, efekti koji se postizu na konkretnom planu su najvidljiviji upravo samim gradjanima, koji masovno pozdravljaju ceo projekat. Da li ce se slicne inicijative pojaviti i u drugim gradovima Rusije - videcemo u najskorijoj buducnosti.

/ POCETNA / SUDBINA / ZAKON / PARAGRAFI / KNJIGA I SVECE / HRVATSKA / KORAK ISPRED /

/ ISTORIJA PACIFIZMA / AVGANISTAN / 11. SEPTEMBAR / JA, TI, MI... / GRICKAJMO ISTINU /

/ DOMINION SMRTI / DESET MITOVA / VEGETARIJANSKI RECEPTI / P.S. NA INTERNETU /