DOMINION SMRTI

Napisala: Nurit Peled-Elhanan

Casopis Yediot Ahronot, 1.12. 2001.

Dilan Tomas je napisao pesmu "Smrt ne sme imati svoj dominion". U Izraelu ga ima. Ovde je smrt na vlasti: izraelska vlada upravlja dominionom smrti. A zapanjujuca stvar u vezi sa jucerasnjim teroristickim napadima i svim slicnim napadima je da su Izraelci zapanjeni.

Izraelska propaganda i indok-trinacija uspevaju da prikazu ove napade bez ikakve veze sa izraelskom realnoscu. Prica u izraelskim (i americkim) medijima je prica o Arapima-ubicama i Izraelcima-zrtvama, ciji je jedini greh sto su trazili sedam dana primirja.

Ali svako ko se moze setiti sta se desilo ne cak ni godinu, vec samo jednu necdelju ili svega nekoliko sati unazad zna da je prica drugacija, da je svaki napad karika u lancu strasnih krvavih dogadjaja koji se protezu 34 godine unazad i ima samo jedan uzrok: brutalnu okupaciju. Okupaciju koja ponizava, izgladnjuje, zatvara radna mesta, unistava kuce, unistava letinu, ubija decu, zatvara maloletnike bez sudjenja pod uzasnim uslovima, pusta da bebe umiru na kontrolnim punktovima i siri lazi.

Palestinci su naucili od Izraelaca da svaka zrtva mora biti osvecena dese-tostruko, stostruko. Oni neprestano ponavljaju da dok ne bude mira u Ramalahu i Dzninu nece biti mira ni u Jerusalimu ni u Tel Avivu. Nije na Palestincima da ne krse sedam dana primirja vec na izraelskoj okupacionoj vojsci.

U petak je objavljeno da su politicari sa obe strane postigli sporazum u Jerusalimu o ponovnom otvaranju kazina od kojeg zavise njihovi prihodi. Uradili su to bez americke intervencije, bez komiteta na viskom niovu, samo uz pomoc advokata i biznismena, koji su obema stanama obecali ono sto je trazeno. Ovo pokazuje da konflikt nije medju liderima: kada ih nesto licno pogadja (a smrt dece ih ocigleno ne pogadja) oni  nadju resenje veoma brzo. To samo ojacava  verovanje da smo svi mi, kako Izraelci tako i  Palestinci, zrtve politicara koji se  kockaju sa zivotima nase dece u igri casti i prestiza. Njima su zivoti dece manje vredni  nego cipovi za rulet.

Ali ovi napadi koriste interesima iz-raelske politike - politike osmisljene da nas tera da zaboravimo da je danasnji rat u stvari rat za nastavak okupacije i zastitu naselja na okupiranim teritorijama, politike koja tera mlade Palestince da vrse samoubistva i da sa sobom odvode izraelsku decu, politiku skovanu tako da nas tera da verujemo da "oni hoce i Tel Aviv i Jafu takodje" i da "nema nikog sa kim bi se moglo razgovarati", sve tok dok se likvidiraju svi oni sa kojima bi se eventualno moglo razgovarati.

Sada kada znamo da su nasi lideri sposobni za dogovore mir kada postoji ekonomski motiv, moramo traziti da se sklapa mir i kada su u pitanju "manje stvari", kao sto su na primer zivoti nase dece. Sve dok se roditelji Izraela i Palestine ne podignu protiv politicara i ne zatraze od nih da obuzdaju svoje zelje za osvajanjima i krvoprolicem, podzemno carstvo mrtve dece ce se uvecavati. Od pocetka sveta majke su bile taj jasan glas za zivot a protiv smrti. Danas, moramo ustati protiv pretavaranja nase dece u ubice i ubijene, moramo ih vaspitati da ne podrzavaju zle zavere, i naterati politicare - koji kazu, sa Abnerom i Joabom, "Pustimo mlade da ustanu i igraju pre nas"  da naprave mesta za one koji su spremni da sednu i razgovaraju i da dogovore iskreni i pravedni mir, koji su spremni da se upuste u dijalog bez namere da prevare i manipulisu drugom stranom, bez namere da ponizavaju drugu stranu i prisiljavaju je da padne na kolena, vecda nadju resenje prihvatljivo i za drugu stranu, resenje oslobodjeno od rasizma i lazi. U suprotnom, smrt ce nastaviti da ima svoj dominion nad nama.

Predlazem da roditelji koji jos uvek nisu izgubili svoju decu pogledaju ka svojim stopalima i obrate paznju na glasove koji stizu iz podzemnog carstva smrti, kojem su bliza svakim danom, svakim satom, jer samo tamo svi shvataju da nema razlike u vrednosti zivota, da je malo vazno koje je boje tvoja koza ili tvoja licna karta, ili koja zastava je postavljana na kojem brdu i u kom pravcu se okreces kada se molis.

U Carstvu smtri, izraleska deca leze pored palestinske dece, vojnici okupacione vojske pored bombasa-samoubica, i niko se ne seca ko je bio David i ko je bio Goliat, a oni su se takodje suocili sa gorkom istinom da su bili prevareni i da su ih lagali, da su politicari bez osecanja i bez savesti prokockali njihove zivote kao sto se danas kockaju sa zivotima svih nas. Mi smo im dali moc, putem demokratskih izbora, da nase dom pretvore u arenu ubistava koja ne prestaju. Samo ako zaustavimo njih moci cemo da se vratimo normalnom zivotu na ovom prostoru, i smrt vise nece imati svoj dominion.

/ POCETNA / SUDBINA / ZAKON / PARAGRAFI / KNJIGA I SVECE / HRVATSKA / KORAK ISPRED /

/ ISTORIJA PACIFIZMA / AVGANISTAN / 11. SEPTEMBAR / JA, TI, MI... / GRICKAJMO ISTINU /

/ DOMINION SMRTI / DESET MITOVA / VEGETARIJANSKI RECEPTI / P.S. NA INTERNETU /