"DEMOKRATIZACIJA" AVGANISTANA
Napisao: Igor Seke
Kao sto je
tokom bombardovanja 1999. stanovnistvo Srbije trpelo Milosevica na zemlji i NATO
na nebu, tako danas stanovnistvo Avganistana jos uvek dozivljava nesto sto bi
se, ukoliko se zeli biti suvise blag, moglo nazvati "istom sudbinom".
Ne zeleci da umanjujem ni jednu zrtvu "Plemenitog andjela" kako je
bilo zvanicno ime 78-dnevnog bom-bardovanja Jugoslavije, moramo ipak biti realni
i priznati da u poredjenju sa "Neogranicenom pravdom" sto je zvanicno
ime akcije u Avganistanu, NATO prema nama bio unekoliko obzirniji, ako ne zbog
nas, ono makar zbog nasih suseda koji su svi posredno ili neposredno podrzavali
tu akciju, a istovremeno i osecali posledice iste.
Avganistan je zemlja koja se nalazi u sred pustinje i koja ima ukupno 28 kilometara pruge i 10% zelenih povrsina. Stanovnistvo je izuzetno siromasno, i do pre svega nekoliko nedelja zivelo je pod talibanskom strahovladom. O teroru pod kojim su ziveli najbolje govori cinjenica da su mudzahedini iz Severne Alijanse docekivanini kao oslobodioci. Zapadni mediji koji sada informisu ne samo zapadnu hemisferu, vec prakticno celo "globalno selo", stvaraju sliku zaostalih Avga-nistanaca kojima treba da je dovoljno to sto je Severna Alijansa odobrila muskarcima da obriju brade i zenama da skinu feredze. To se na zalost cini kao krajnji domet americke "demokratizacije" Avganistana. |
|
Da shvatimo da
ipak nije sve tako crno-belo kao sto mediji ponovo pokusavaju da prikazu pomazu
nam zene iz feministicke organizacije RAWA (Revolutionary Assotiation of
Afghanistan Women). Da, upravo tako, u Avganistanu postoji veoma aktivna
feministicka grupa. Stvarajuci predrasude o Avganistancima kao o ljudima koji su
pre svega intelektualno zaostali i koji ne poznaju kategorije individualne
slobode zapadni mediji pokusavaju da nas ucine ravnodusnim na brojke poginulih
civila. Teza o kolateralnoj steti koja je tako dobro prolazila u prolece '99-te,
ovde skoro da i ne mora da se pominje, civilne zrtve su sada sasvim uobicajena
stvar i za njih vise nema potrebe ni da se izvinjava. Na zalost, ovo nije zbog
toga sto su portparoli NATO-a shvatili da je to krajnje licemerno, vec zato sto
pretpostavljaju da nikome "normalnom" iz "slobodnog sveta"
nije zao tih "zaostalih divljaka" koji su krivi jer su dozvolili da im
Osama Bin Laden vlada zemljom. Naravno, izbegava se reci da je Bin Laden djak
americkih vlasti, obucavan od strane raznih americkih agencija, i mogucno
doveden i drzan na vlasti bas od strane njegovih danasnjih najljucih
neprijatelja.
Da
se vratimo na RAWA-u. RAWA je osnovana 1975. godine kao grupa zena koja se bori
pre svega za mir i ljudka prava. Borili su se protiv sovjetske okupacije 1979.,
ali isto tako i protiv vlasti fundamentalista koji su pomagani od vlade SAD
dosli na vlast nakon okupacije, a od 1996. borile su se protiv vlasti Talibana
za koje kazu da su od prethodne vlasti gori samo utoliko sto su vec posojeca
mizogenisticka i fundamentalisticka pravila ponasanja pretocili u zakone.
Sustina rada RAWA-e je u pomaganju zena i devojaka koje su u Avganistanu ne samo
pol, vec i klasa, i to klasa koja
je u potpunosti obespravljena. Pomoc ovim zenama i devojkama se ogleda u
organizovanju tajnih skola, jer zene nemaju pravo na obra-zovanje, organizovanju
tajnih radionica u kojima na primer udovice uspevaju da zarade nesto za zivot,
jer je zenama inace zabranjeno da rade, distribuiranju lekova zenama, jer je za
zene pod Talibanima postojala samo jedna jedina bolnica, distribuiranje hrane i
pokrivaca izbeglicama u susednom Pakistanu u kome jos od uspostavljanja
talibanske vlasti stotine hiljada
izbeglica zive u tragicnim uslovima. U jednom od izbeglickih kampova vodile su
bolnicu citavih 11 godina, ali ona je morala da bude zatvorena usled nedostatka
fondova. Iako su bile najljuce protivnice talibanskog rezima, konstatno su
pozivale Ujedinjene nacije da ukinu ekonomske sankcije nametnute Avganistanu,
jer su one bile samo jos jedan obruc oko i onako vec previse izolovanog
stanovnistva.
Po otpocinjanju dogovora o buducnosti Avganistana predstavnice RAWA-e u njih
nisu bile ukljucene. Onima koji su svoju vojnu akciju zeleli da prikazu kao
potpuni uspeh nikako ne bi odgovaralo da u javnost izadje nalicje ove akcije. A
nalicje se vidi u i tome sto su pripadnici snaga generala Dostuma, koji se sada
slavi kao jedan od najzasluznijih za poraz Talibana i Al Kaide, tokom tih akcija
otimali i silovali zene, bez obzira "sa koje strane" te zene poticale.
Upravo ta silovanja i ponizavanja zena od strane "oslobodilaca" u
Avganistanu, zene iz RAWA-e smatraju simbolom militarizma koji sirom sveta
postupa po istom obrascu. Smatram da je podrzavanje RAWA-a kao humanitarne ali i
kao politicke gruapcije moralna obaveza svih nas, bez obzira na nase licno
politicko opredeljenje. RAWA zeli da u Avganistanu stvori sekularnu demokratsku
drzavu u kojoj bi svi bili ravnopravni bez obzira na pol, veru ili naciju.
A sta se za to vreme desava(lo) u Americi? Mnogobrojni antiratni protesti
sirom Amerike, koji ni u kom slucaju nisu pro-talibanski, imali su cilj da
skrenu paznju javnosti na to da je civilno stanovnistvo Avganistana, kroj
instituciju "kolateralne stete" zrtvovano za ciljeve cija je podloga
verovatno ekonomske prirode. FBI i danas masovno hapsi Arape i muslimane i prema
njima se po pisanju organizacija za zastitu ljudskih prava postupa krajnje
nehumano, porice im se pravo na advokata, na telefonski poziv, a zabelezen je i
jedan slucaj da je zatvorenik umro u celiji, dok njegova porodica zapravo nije
ni znala gde se on nalazi. Zadrzan je na informativnom razgovoru preko 20 dana,
sve do smrti. Stavljaju ljude koji su zvanicno dovedeni na informativni razgovor
u celije zajedno sa kriminalcima koji ih psihicki, a naravno i fizicki
maltretiraju. Za Arape i muslimane pravilo "nevin dok se ne dokaze suprotno"
se invertovalo u "kriv dok se ne dokaze suprotno". Jos
jedan minus za "the land of the free". Slucaj petnaestogodisnje Keti
Siera koja je u skolu dosla u majci sa natpisom "Gledajuci mrtvu i ranjenu
avganistansku decu na televiziji mi je ulilo novi osecaj za nacionalnu sigurnost"
najbolje ilustruje o stepenu polarizacije u toj zemlji. Naime, Keti je istog
dana suspendovana iz skole, najstrozije joj je zabranjen dolazak u prostorije
skole, a nastavu moze da prati samo iz svoje kuce preko kompjutera.
Odbijanje rata i neprihvatanje argumenata koji se nude kao opravdanje za isti nisu dozvoljeni. U krajnjoj instanci vidimo da su se obe strane u sukobu, i Amerika i Talibani, nasli na istim pozicijama "ko nije sa nama taj je protiv nas". Obe strane su se na kraju nasle na pozicijama militarizma, isklucivosti i polarizacije.
/ POCETNA / SUDBINA / ZAKON / PARAGRAFI / KNJIGA I SVECE / HRVATSKA / KORAK ISPRED /
/ ISTORIJA PACIFIZMA / AVGANISTAN / 11. SEPTEMBAR / JA, TI, MI... / GRICKAJMO ISTINU /
/ DOMINION SMRTI / DESET MITOVA / VEGETARIJANSKI RECEPTI / P.S. NA INTERNETU /