10 MITOVA U KOJE MORATE VEROVATI PRE NEGO STO PODJETE U RAT

 Napisao: Piter Vilis

Prevela: Jelena Markovic

Mit 1: Rat moze doneti mir.

Realnost: Mir se javlja onda kada ne osecamo ni opasnosti, ni pretnje po sebe. To znaci kada nemamo neprijatelje. Dokle god me neka osoba ili grupa bilo gde u svetu mrzi, ne mogu biti u miru, makar izgradio i visoke zidine i uzeo pistolj za zastitu. Na kraju svakog rata, uvek postoji makar jedan gubitnik, a gubitnici imaju dugacko pamcenje. Tako rat nikada ne zaleci podele izme|u neprijatelja, vec pre zapecati stanje straha i mrznje.

Mit 2: Porazite neprijatelje, i oni ce promeniti svoje misljenje i mislice onako kako vi to zelite.

Realnost: Porazeni neprijatelj vas se moze plasiti, ali mu ne mozete biti dragi. On nece priznati da je napravio gresku i da ste vi bili u pravu, niti ce svojevoljno preuzeti vase poglede na svet  barem ne po slobodnom izboru i iskreno. Veci su izgledi da ce vas vre|ati zbog toga sto ste ga nadjacali. Porazavanje nekoga je najbolji nacin da se proizvede sledeca generacija neprijatelja.

Mit 3: Rat je jedini nacin da se razrese neka neslaganja.

Realnost: Ukoliko zaista zelite da se neko neslaganje u potpunosti okonca, postoji samo jedan put  morate pronaci nacin da se jedni sa drugima slozite. Ako se koncentrisete jedino na ono oko cega se sa neprijateljem ne slazete, samo cete produziti rat. Ako pocnete da se fokusirate na ono oko cega se sa neprijateljem slazete, nacicete kako je veoma tesko u njega pucati.

Mit 4: Bezbednost se moze stvoriti nasilnim sredstvima.

Realnost: Izgleda da je vecina nas zaboravila sta je to bezbednost. Bezbednost je osecanje. To je prijatno, uglavnom toplo osecanje koje dobijete kada se osecate bezbedno i kada se ne plasite. Osecanje sigurnosti vam pomaze da se otvorite i olaksava vam da se priblizite drugim ljudima, a drugim ljudima olaksava da se priblize vama.

Vecina nas danas smatra da je bezbednost nesto sto se mora platiti, nesto kao kapija od sigurnosnih resetki, pistolj ili vojska. Mora biti dovoljno nasilno ili pretece, da bi zaplasilo ljude kojih se mi plasimo. citav posao »bezbednosti« je zapravo zasnovan na svojoj suprotnosti: na strahu. U najboljem slucaju, sve armije, patrolne straze i celicne kapije na svetu, uspevaju samo privremeno da nam nocu pruze miran san. Setite se da je svet malo mesto  mozemo gurnuti svoje neprijatelje daleko od sebe, ali oni nemaju na koju drugu planetu da odu. Oni ne nestaju. Pre ili kasnije, ponovo cemo na njih naleteti.

Nasilje nikada ne moze da izleci strahove. Strah se jedino i iskljucivo leci otvorenoscu i ljubavlju.

Mit 5: Politicari, koji zapocinju ratove, cene ljudski zivot, narocito vas, i od vas traze da idete u rat samo zato sto su vec ucinili sve sto je u njihovoj moci da spre-ce neophodnost vaseg odlaska u rat. Da nisu toliko zauzeti sefovanjem, oni bi i sami bili negde tamo na linijama fronta.

Realnost: Nije slucajnost da, barem sto se modernih vremena tice, lideri ostaju na dobranoj razdaljini od ratova koje zapocinju. Uistinu, oni postaju veoma dragocena bica, koja se stite po svaku cenu. Ovo je jedan pojedinacan primer opsteg pravila da osoba koja dosegne mocili uticaj, ili koja pripada »pravoj« grupi ili rasi, moze nekako biti osoba vise vrednosti, u pore|enju sa sa nekom drugom osobom koja to nije dosegla ili nema takvu pripadnost.

Mit 6: Napad je najbolja odbrana. Tako|e, ako vam neko zada udarac, najbolja strategija je da mu uzvratite, ako je moguce jos jace.

Realnost: Izgleda sasvim prirodno osvetiti se, uzvratiti bol osobi koja vam je bol nanela, sa interesom. Ali, ukoliko mozete napraviti pauzu na sekundu i zapitati se »sta ja zapravo ovime zelim da postignem?« shvaticete da imate izbor. Ukoliko zelite mir i sigurnost, taj osecaj da ne postoji strah, onda postoje mnoge opcije za vas sledeci potez, i vecina tih poteza je izazovna, ali jedina stvar koju apsolutno ne treba da uradite je da se svetitie. Osvetom govorite: »Odlucio sam da ne zelim mir i sigurnost  dajte mi bes, nasilje i nemir.« Gandi i njegov pokret »pasivnog otpora« su dobar primer koji pokazuje koliko je mocno ne svetiti se.

Mit 7: Osnivaci velikih religija (Hrist, Buda, Mohamed) odobravali su rat pod odre|enim okolnostima.

Realnost: Ako citate price o njima, jasno je da su ovi muskarci, kao i sve duhovne vo|e, voleli ljude i to mnogo. Oni su tako|e provodili svoje vreme ohrabrujuci nas da volimo jedni druge, bez obzira na nase ocigledne razlike, a pretpostavka je da su otkrili da je upravo to stvar koja nas najvise moze ispuniti i u kojoj najvise mozemo uzivati. Nije iznenadjujuce, uprkos onome sto su neki njihovi potonji sledbenici mislili i cinili, da oni sami nikada nisu predlozili rat kao mudru ideju pod bilo kakvim okolnostima.

Mit 8: Rat je dobar nacin da se brani sloboda.

Realnost: Ovo je isto sto i reci da je paljenje jos jedne cigarete dobar nacin da se ostavi pusenje. Sta je sloboda? Jos jednom, to je osecaj - osecaj slobode. Slobode izbora, kretanja, izgovaranja onoga sto osecamo, slobode da budemo sa kime god zelimo da budemo. Sta se dogadja u ratu?

Kao prvo, svi idete da porazite neprijatelja i, cineci to, lisavate slobode i njega i njegovu porodicu. Da li je ovo dobar pocetak? Mozete li da uzivate u osecaju stvarne slobode, kada su oni oko vas liseni svoje?

Kao drugo, vasa zemlja ulazi u ratno stanje, sto znaci da je svima smanjena sloboda kretanja, govora, izbora itd. Kako mozete stvarati slobodu cineci toliko stvari u suprotnosti sa njom?

Najbolji - mozda i jedini - nacin da se postigne istinski osecaj slobode je da se sloboda praktikuje i da se pruza drugima.

Gotovo svaki rat u istoriji je vo|en u ime nekakve slobode  sto znaci »moja sloboda  ne tvoja«. Ljudi koji zaista razumeju slobodu znaju da nasilje upucuje na suprotnu stranu, pa ih s toga nikada necete zateci kako idu tim putem.

Mit 9: Idealan rezultat bi bio da vas neprijatelj pred vama plasljivo ustukne, preklinjuci za milost.

Realnost: Danasnji porazeni neprijatelj koji pred vama ustukne, sutra ce postati vas jos ogorceniji protivnik, ili ce tu ogorcenost preneti preko porodice ili prijatelja. Pogledajte gore navedeni mit 2. Mir funkcionise samo ukoliko postoje uzajamno postovanje i razumevanje. Ukoliko ne planirate da doveka zivite u ratnom stanju, treba da pazite koga ponizavate  oni nece zaboraviti ponizenja i onda vasa jedina nada ostaje da ce oni, za razliku od vas, otkriti moc prastanja.

Mit 10: Neprijatelj je u osnovi zao.

Realnost: Kada vo|a zeli da idemo u rat, on se obicno trudi da nam nasiroko prikaze koliko je neprijatelj razlicit (i najcesce inferioran) u odnosu na nas. Bice oslikan kao moralno ili verski zaostao, ili pozudan za nasim posedom ili porodicama. Ovo se jednostavno desava zato sto je zapravo vecini ljudi veoma tesko da ubiju drugo ljudsko bice i da se osecaju komotno u vezi sa tim. Svi moderni ratovi su za sobom ostavili generacije vojnika ciji je umni mir zauvek izgubljen u kosmarnim secanjima na ono sto se od njih zahtevalo da cine u ime nekog viseg cilja ili zemlje.

Sto nam vise uspeva da neprijatelja gledamo kao nize ljudsko bice, manje ce nas doticati to sto ga vidimo mrtvog. S toga je demonizacija neprijatelja neophodna, ukoliko treba regrutovati svezu generaciju vojnika.

Ma koliko cudno to izgledalo, gotovo svako  bilo da je na «nasoj» ili na «njihovoj strani» - cini ono za sta veruje da je najbolje, iz svoje perspektive, u datom trenutku. Ovo nije opravdanje za agresivne akcije koje nanose bol, ali nam sugerise da ce nam se mozda, ukoliko se pomucimo da shvatimo tacke gledista jedni drugih, desiti da uocimo sve manje neprijatelja, a sve vise ljudi koji se bore, kao i mi, da od svojih zivota naprave najbolje sto mogu.

/ POCETNA / SUDBINA / ZAKON / PARAGRAFI / KNJIGA I SVECE / HRVATSKA / KORAK ISPRED /

/ ISTORIJA PACIFIZMA / AVGANISTAN / 11. SEPTEMBAR / JA, TI, MI... / GRICKAJMO ISTINU /

/ DOMINION SMRTI / DESET MITOVA / VEGETARIJANSKI RECEPTI / P.S. NA INTERNETU /